Najbogatijih 0,1 odsto stanovništva u Evropi prima oko 4,5 odsto ukupnih prihoda, ali njihov udio značajno varira od zemlje do zemlje. Udio prihoda koji odlazi najbogatijih 0,1 odsto razlikuje se širom Evrope. U nekim državama prelazi šest odsto, dok evropski prosjek iznosi 4,5 odsto. Stručnjaci navode da su poreski sistemi i nejednakosti u zaradama ključni faktori koji stoje iza tih razlika.
Koje zemlje, dakle, daju najveći udio prihoda ovoj grupi – otprilike jednoj osobi na svakih 1.000 stanovnika? Podaci iz baze o nejednakostima u svijetu (World Inequality Database) pokazuju da se, među 35 zemalja, udio prihoda ove ultrabogate grupe kreće od 1,6 odsto u Holandiji do 10,2 odsto u Gruziji , uključujući članice EU, zemlje kandidate, članice EFTA-e i Ujedinjeno Kraljevstvo
Podaci se odnose na 2024. godinu ili na posljednju dostupnu godinu nakon 2020, osim za Italiju, gdje su najnoviji podaci iz 2015. godine. Prihodi su mjereni prije poreza i socijalnih davanja.
Među članicama EU, Estonija ima najveći udio sa 8,3 odsto, a slijede Bugarska sa 7,5 i Poljska sa sedam odsto.
Dvije zemlje kandidati za članstvo u EU takođe su iznad šest odsto: Srbija sa 6,9 i Turska sa 6,1 odsto.
I Danska sa 5,8 i Rumunija sa 5,1 odsto nalaze se iznad granice od pet procenata.
ZAŠTO POSTOJE RAZLIKE?
Dr Pavel Bukovski sa Universiteta Koledž Londona smatra da politike i institucije igraju ključnu ulogu.
„Zemlje se mogu razlikovati po nivou redistribucije, odnosno po tome koliko pokušavamo da utičemo na prihode kroz poreze i socijalne politike”, rekao je za Euronews Business.
„U tom smislu, Centralna i Istočna Evropa imaju prilično nizak nivo redistribucije. Na primjer, poreski sistem u Poljskoj je regresivan, što znači da bogati relativno plaćaju manje od siromašnih.”
On je dodao i da su mnoge socijalne politike osmišljene tako da ne dovode nužno do izjednačavanja prihoda.
Ako se izuzme Italija, četiri najveće evropske ekonomije nalaze se vrlo blizu jedna drugoj, pri čemu ultrabogati imaju gotovo identične udjele prihoda: Španija pet odsto, Njemačka 4,9, Ujedinjeno Kraljevstvo 4,9 i Francuska 4,9 odsto.
Irska sa 4,8 odsto nalazi se odmah iza njih, nešto iznad evropskog prosjeka od 4,5 odsto.
CRNA GORA KAO SLOVENIJA, NA 2,3%
Na drugom kraju ljestvice nalazi se nekoliko zemalja sa veoma sličnim rezultatima. Najniži udio ima Holandija sa 1,6 odsto, a slijede Kipar sa 2,2, Crna Gora sa 2,3, Slovenija sa 2,3, Belgija sa 2,3, Albanija sa 2,4 i Letonija sa 2,4 odsto — sve ispod 2,5 procenata.
Udio prihoda najbogatijih 0,1 odsto kreće se između 3,5 i 4,5 procenata u Grčkoj (4,5), Švajcarskoj (4,3), Češkoj (4,2), Švedskoj (3,7), Finskoj (3,5) i Norveškoj (3,5).
„Istraživanja pokazuju da zemlje sa snažnijim smanjivanjem razlika u platama, jačim institucijama kolektivnog pregovaranja, nižom nezaposlenošću i razvijenijim sistemima socijalnog osiguranja imaju tendenciju da smanje jaz u prihodima prije oporezivanja između najplaćenijih i ostatka stanovništva”, rekao je Dr Salvatore Moreli sa Univerziteta Roma Tre za Euronews Business.
„To može pomoći da se objasni zašto skandinavske i pojedine zapadnoevropske zemlje često bilježe niže udjele prihoda najbogatijih u odnosu na mnoge ekonomije koje su prošle tranziciju.”
U Evropi je najbogatijih 0,1 odsto stanovništva 1940. godine ostvarivalo 6,43 odsto ukupnih prihoda. Taj udio je potom kontinuirano padao, dostigavši oko 2,7 odsto početkom osamdesetih godina.
Nakon toga ponovo je počeo da raste i približio se granici od pet odsto 2007. godine, prije nego što ga je finansijska kriza ponovo smanjila. Od oko 2010. godine ostao je relativno stabilan i u 2024. iznosio je 4,54 odsto.
