Amsterdam je postao prvi glavni grad na svijetu koji je zabranio javno oglašavanje i mesa i proizvoda povezanih s fosilnim gorivima. Od 1. maja uklonjeni su oglasi za burgere, automobile na benzin i aviokompanije sa bilborda, tramvajskih stajališta i metro stanica.
Na jednom od najprometnijih tramvajskih stajališta u gradu, pored kružnog toka prekrivenog žutim narcisima i narandžastim tulipanima, vizuelni pejzaž reklama se promijenio. Sada promovišu Rijksmuseum, nacionalni muzej Holandije, i klavirski koncert. Do prošle sedmice tu su bili pileći nagetsi, SUV vozila i jeftini aranžmani za odmor, objavio je BBC.
Gradski političari navode da je cilj ove mjere usklađivanje javnog prostora Amsterdama sa ekološkim ciljevima lokalne vlasti. Ti ciljevi podrazumijevaju da holandska prijestonica postane klimatski neutralna do 2050. godine, kao i da građani prepolove konzumaciju mesa u istom periodu.
„Klimatska kriza je izuzetno hitna“, kaže Anek Vinhof iz stranke Zelenih. „Ako želite da budete lider u klimatskim politikama, a istovremeno iznajmljujete javni prostor za poruke koje su potpuno suprotne tome, šta onda radite? Većina ljudi ne razumije zašto bi opština zarađivala iznajmljujući naš javni prostor za nešto protiv čega aktivno vodi politike.“
NEĆE DA IM VELIKE KOMPANIJE GOVORE ŠTA DA JEDU I KUPUJU
Ovaj stav dijeli i Anke Baker, liderka amsterdamskog ogranka Stranke za životinje. Ona je pokrenula nova ograničenja i odbacuje optužbe da je riječ o pretjeranom miješanju države.
„Svako može donositi sopstvene odluke, ali mi zapravo pokušavamo da spriječimo velike kompanije da nam stalno govore šta treba da jedemo i kupujemo“, kaže Baker.„Na neki način, ljudima dajemo više slobode jer mogu sami da biraju.“
Uklanjanje stalnih vizuelnih podsticaja, dodaje, smanjuje impulsivnu kupovinu i šalje poruku da jeftino meso i putovanja s velikim emitovanjem ugljen-dioksida više nijesu poželjan način života. Meso je činilo relativno mali dio tržišta spoljnog oglašavanja u Amsterdamu – oko 0,1% ukupne potrošnje na reklame, dok su proizvodi povezani s fosilnim gorivima činili oko 4%. Oglašavanje su inače dominirali modni brendovi, filmski posteri i mobilni telefoni.
Ipak, politički značaj zabrane je velik. Stavljanjem mesa u istu kategoriju sa letovima, kruzerima i automobilima na benzin i dizel, ono se iz privatnog izbora u ishrani preoblikuje u klimatsko pitanje.
Amsterdam nije prvi koji je krenuo tim putem. Herlem, udaljen 18 kilometara zapadno, bio je 2022. prvi grad na svijetu koji je najavio široku zabranu oglašavanja mesa u javnom prostoru. Ona je stupila na snagu 2024, zajedno sa zabranom reklama za fosilna goriva.
Gradovi Utreht i Nijmegen su u međuvremenu uveli slične mjere. Globalno, desetine gradova, poput Edinburga, Šefilda, Štokholma i Firence, zabranjuju ili planiraju zabranu oglašavanja fosilnih goriva, dok Francuska već ima nacionalnu zabranu.
LOKALNE ZABRANE NE OBUHVATAJU DIGITALNE PLATFORME
Aktivisti se nadaju da će povezivanje mesa i fosilnih goriva u holandskom modelu postati pravni i politički obrazac koji će i drugi slijediti. Ipak, iako na tramvajskom stajalištu u Amsterdamu više neće biti sočnog burger ili avionske karte za 19 eura, takve ponude i dalje se pojavljuju na društvenim mrežama.
Zato se postavlja pitanje: ako lokalne zabrane ne obuhvataju digitalne platforme, koliko zaista mogu promijeniti navike? Ili su prije svega simbolična poruka?
Za sada nema direktnih dokaza da uklanjanje reklama za meso iz javnog prostora dovodi do većeg prelaska na biljnu ishranu. Ipak, neki istraživači su oprezno optimistični, poput Jorajnče Makenbah sa amsterdamskog Univerzitetskog medicinskog centra.
Ona ovu odluku opisuje kao „fantastičan prirodni eksperiment“. „Ako svuda vidimo reklame za brzu hranu, to normalizuje takvo ponašanje. Ako uklonimo te podsticaje iz javnog prostora, to će uticati i na društvene norme“, kaže ona.
Poziva se i na istraživanje koje pokazuje da je zabrana reklama za nezdravu hranu u londonskom metrou 2019. dovela do smanjenja kupovine takvih proizvoda.
