Kompanije širom Evropske unije sve više smanjuju ulaganja zbog geopolitičke nestabilnosti, slabe potražnje i regulatorne neizvjesnosti, dok se Hrvatska i Mađarska izdvajaju kao zemlje sa najvišim stopama investicija u EU.
Poslovne investicije u Evropskoj uniji pale su na najniži nivo u više od decenije, dok najveće evropske ekonomije bilježe usporavanje ulaganja. Prema najnovijim podacima Eurostat, stopa poslovnih investicija u EU u posljednjem kvartalu 2025. godine pala je na 21,8 odsto, što je najniži nivo od 2015. godine i tek nešto iznad minimuma zabilježenog nakon globalne finansijske krize 2010. godine.
Ovaj pokazatelj mjeri koliko kompanije ulažu u opremu, fabrike, zgrade, softver i drugu infrastrukturu u odnosu na vrijednost koju stvaraju. U obračun nijesu uključene banke i finansijske institucije, već realni sektor ekonomije, od industrije i trgovine do turizma i avio-kompanija.
IRSKA U PADU
Najveći pad ulaganja zabilježen je u nekim od ključnih evropskih poslovnih centara. Luksemburg, Irska i Nizozemska imaju investicione stope niže od 17 odsto, pri čemu je Irska za manje od deset godina izgubila čak 27 procentnih poena.
Istovremeno, Hrvatska i Mađarska predvode Evropsku uniju sa investicionim stopama višim od 28 odsto, što ih svrstava među najaktivnije ekonomije kada je riječ o poslovnim ulaganjima.
Ekonomisti upozoravaju da pad investicija predstavlja ozbiljan problem za evropsku konkurentnost, posebno u trenutku kada Evropa sve više zaostaje za SAD po produktivnosti.
„Poslovne investicije ključni su pokretač ekonomskog rasta i produktivnosti“, rekao je Antonio Fatas, upozoravajući da je jaz u produktivnosti između Evrope i SAD-a dostigao gotovo dva odsto, prenosi Euronews.
Kompanije kao glavne razloge smanjenja ulaganja navode slabu tražnju, regulatornu neizvjesnost, rast troškova rada i geopolitičke tenzije.
Prema istraživanju Evropske centralne banke, među velikim kompanijama eurozone, čak 90 odsto firmi smatra da trenutno tržišno okruženje nije dovoljno stabilno za agresivnije investicije.
Ratovi, carine i poremećaji u lancima snabdijevanja dodatno su pogodili evropsku industriju, dok kompanije upozoravaju da ih nepredvidive klimatske regulative dugoročno zabrinjavaju čak i više od energetske krize.
Ipak, dio industrije vidi novu priliku u rastu vojnih izdvajanja širom Evrope. Evropska centralna banka navodi da polovina industrijskih kompanija očekuje da bi povećana ulaganja u odbranu mogla postati novi pokretač investicionog ciklusa tokom narednih godina.
