Asal, frilens dizajnerka u tridesetim godinama iz Teherana, ranije je stalno dobijala projekte iz inostranstva. Ali nakon gotovo dva mjeseca bez interneta, rekla je za CNN telefonom: „Nema novih projekata, nema odgovora. Kao da je sve odjednom stalo preko noći“.
Na ivici suza, kaže da njen prihod više ne pokriva ni osnovne troškove. Ona i drugi sagovornici CNN-a za ovu priču tražili su da se koriste samo njihova imena zbog bezbjednosti.
Asal je jedna od nekoliko miliona Iranaca za koje je sukob Irana sa Sjedinjenim Državama i Izraelom duboko ličan. Izgubili su posao i ulaze u siromaštvo.
Malo koji sektor je pošteđen. Među novonezaposlenima su radnici u rafinerijama i tekstilnoj industriji, vozači kamiona, stjuardese i novinari, prenosi N1.
Iranska ekonomija bila je u teškom stanju i prije sukoba. Nacionalni prihod po stanovniku pao je sa oko 8.000 dolara 2012. na 5.000 dolara 2024. godine, pogođen inflacijom, korupcijom i sankcijama.
Izgledi su sada još gori. Do 4,1 milion ljudi moglo bi da padne u siromaštvo zbog sukoba, procjena je Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
POGOĐENO VIŠE OD 23.000 FABRIKA I FIRMI
Fizička razaranja izazvana hiljadama vazdušnih udara dovela su do masovnog raseljavanja, navodi UNDP. Više od 23.000 fabrika i firmi pogođeno je, prenosi medij EcoIran.
To je direktno koštalo posla milion ljudi, kaže zamjenik ministra rada i socijalne zaštite Irana, Gholamhossein Mohammadi. Posljedični efekti izbacili su još oko milion ljudi iz radnog odnosa, procjenjuje iranski portal Etemad Online.
Poremećaji u pomorskom saobraćaju, a time i uvozu, dodatno su uzdrmali ionako krhku ekonomiju, „dovodeći u rizik 50 odsto radnih mjesta u Iranu i gurajući dodatnih pet odsto stanovništva u siromaštvo“, prema Hadiju Kahalzadehu iz instituta Quincy.
„Mnoge firme su obustavile rad pod kombinovanim pritiskom rata, inflacije, recesije i pada potražnje“, navodi Kahalzadeh.
Izraelski vazdušni udari prošlog mjeseca na velike petrohemijske komplekse ostavili su hiljade radnika na prinudnom neplaćenom odsustvu. Najveće iranske čeličane takođe su pogođene, ali dvije, Mobarakeh Steel i Khuzestan Steel, negiraju da su otpuštale radnike.
Ipak, ogromna šteta u teškoj industriji preliva se na ostatak ekonomije. Proizvođač prikolica Maral Sanat, blizu granice sa Azerbejdžanom, otpustio je 1.500 radnika zbog nedostatka čelika. Jedna od najvećih tekstilnih firmi, Borujerd, otpustila je 700 radnika.
NEMA AMBALAŽE, MLJEKARE OBUSTAVLJAJU PROIZVODNJU
Mnoge mljekare obustavile su proizvodnju zbog nestašice ambalaže, kaže Kahalzadeh.
Soheila, starija stjuardesa, rekla je za portal Fararu da je 28. februara „bila spremna za let kada ju je koleginica pozvala i rekla da je sve otkazano. Ugovori su nam istekli u martu, tako da dok letovi ne počnu ponovo – nema plate.“
Slična situacija ponavlja se širom zemlje i u različitim sektorima. Zvanični podaci pokazuju nagli porast zahtjeva za naknadu za nezaposlene – 147.000 prijava u posljednja dva mjeseca, oko tri puta više nego prošle godine.
„Najveći teret snose radnici u neformalnom sektoru i oni sa nižim i srednjim kvalifikacijama u formalnom sektoru, koji imaju najmanju zaštitu i politički uticaj“, navodi Kahalzadeh.
Iranski mediji javljaju da je najveća e-trgovinska kompanija u zemlji, Digikala, započela talas otpuštanja u više sektora. Preduzeća i radnici koji zavise od interneta, a koji su mogli da pomognu u ublažavanju krize nezaposlenosti, sada su i sami ozbiljno pogođeni, prenosi državna agencija ILNA.
Džafar, analitičar podataka, rekao je da je njegova firma potpuno zatvorena, ostavljajući više od 50 zaposlenih bez posla. „Sada razmišljam da vozim za aplikacije za prevoz samo da bih preživio. Imam kiriju i dugove i nemam predstavu šta dalje“, rekao je.
NEDOSTATAK INTERNETA POSEBNO POGAĐA ŽENE KOJE RADE OD KUĆE
Somaje, žena u pedesetim iz Isfahana, godinama predaje njemački onlajn. Nekada su joj časovi bili puni, ali bez stabilnog interneta prešla je na domaće aplikacije koje nijesu pouzdane.
„Ništa više ne funkcioniše kako treba“, rekla je za CNN. „Učenici ne mogu svi istovremeno da se uključe, platforme stalno padaju.“
Žene čine trećinu svih zahtjeva za naknadu za nezaposlene od početka rata.
Rast nezaposlenosti dodatno opterećuje već prenapregnut sistem socijalne zaštite, u trenutku kada su državni prihodi smanjeni.
Bez hitne državne pomoći – odlaganja poreza i doprinosa, povoljnih kredita i posebne pomoći malim firmama – očekuje se još veći talas nezaposlenosti, navodi Etemad.
PLANIRAJU VAUČERE ZA POMOĆ NAJSIROMAŠNIJIMA
„Vlada naređuje povećanje plata od 60 odsto za svoje zaposlene, dok mnogi rade od kuće uz punu platu. U međuvremenu, preduzeća koja ne mogu da isplate zarade otpuštaju radnike“, rekao je Saeed Tadžik iz Privredne komore Teherana.
Komora ističe da očuvanje radnih mjesta mora biti prioritet i poziva kompanije da pokažu solidarnost sa radnicima.
Vlada tvrdi da su teškoće posljedica nepravednog rata koji su Iranu nametnule SAD i Izrael. Navodno planira proširenje sistema vaučera za pomoć najsiromašnijima.
Inflacija, nezaposlenost i nestašice stvorile su „tešku i složenu situaciju“, piše konzervativni list Ettelaat. „Ovi problemi se ne mogu riješiti lijepim riječima. Vladi će možda uskoro biti potrebni posebni programi za ratnu ekonomiju.“
I prije rata, inflacija i loši uslovi izazivali su masovne proteste koji su brutalno ugušeni.
U gotovo svim sferama života u Iranu, izgledi su sumorni dok rat ulazi u neizvjesnu fazu.
„Pad prihoda je loš, ali najgora je ova stalna neizvjesnost. Nikad ne znaš šta slijedi“, rekla je Somaje.
