Ne vidim političku volju, a usta su nam puna evropskih standarda i slobode medija, a ne vidim ni političku zrelost, da se razumije koliko je važno imati Javni servis koji je okrenut građanima i javnom interesu, gdje neće političari lako moći da ostvaruju svoje interese i gdje će se otvarati važna društvena pitanja oko kojih postoje kontroverze, izjavila je Olivera Nikolić, direktorica NVO Institut za medije Crne Gore.
Ona je za portal Rmedia rekla da blokada njenog i imenovanja Vladana Mićunovića u Savjet RTCG pokazuje pokušaj parlamentarne većine da zadrži politički uticaj i kontrolu nad Javnim servisom RTCG.
“Imamo velike sumnje u proces kandidovanja za članove Savjeta RTCG. Ustanovili smo da pojedine NVO ne ispunjavaju osnovne kriterijume, da su nepostojeće, da upravni odbori i skupštine NVO koje su navodno podržali naše protivkandidate o tome nijesu ništa znali, da se poslanici nijesu udostojili da pogledaju dokumentaciju i da pokažu da je važno sačuvati legitimitet procesa, da pošalju poruku da je integrtitet institucija važan”, kazala je Nikolić.
Iako se ispostavilo da je broj nevladinih organizacija koje su podržale Veselina Drljevića, aktuelnog predsjednika Savjeta RTCG, sporan, da im je dokumentacija nepotpuna i falična, te da slične sumnje postoje i za dokumentaciju podrške Amaru Škrijelju, poslanici vladajuće većine nijesu dozvolili da se pregleda dokumentacija.
Zbog toga su NVO koje stoje iza Nikolić i Vladana Mićunovića podnijele krivične prijave, kojima je obuhvaćena i sekretarka Administrativnog odbora Goranka Vučinić.
“Tražili smo od Administrativnog odbora uvid u dokumentaciju, da provjerimo o čemu se radi, da li sve NVO ispunjavaju sve zakonom propisane uslove i da rasčistimo ovu situaciju. Dotad smo predložili odboru da odloži slanje liste Skupštini na konačno odlučivanje, kako bi se otklonile sve sumnje i pred Skupštinom našli oni kandidati koji imaju legitimnu podršku”, ističe Nikolić.
Odgovor je bio da na to nemaju pravo i da se vjeruje skupštinskoj službi.
“Međutim, da je bilo dobre volje da se otkloni sumnja mogao je da se nađe način. Tokom prethodnih imenovanja, kada je to odgovaralo većini, oni su poništavali konkurse jer nije bilo ovog ili onog papira. Sada nema minimum volje i želje da se samo pogleda dokumentacija. Obratili smo se Skupštini po zakonu o slobodnom pristupu informacijama, zakonski rok je 30 dana i vidjećemo. Postoje propusti u radu službe jer smo mi sami ustanovili da pojedine NVO ne postoje od 2021. a navodno su dale podršku g. Drljeviću, dok su druge povukle tu podršku”, napominje Nikolić.
Za nju je najveće iznenađenje da iz vladajuće većine nije čula nijednu rečenicu da su zainteresovani za to da je na čelu RTCG “čovjek koji je tu uprkos brojnim presudama da je njegov izbor nezakonit i nelegitiman”.
“Moji uporni apeli da se to konstatuje, da se tome stane na put ostali su bez ikakvog odgovora. Ubijeđena sam da je na sceni pokušaj zadržavanja političke kontrole na Javnim servisom, ali me raduje ovolika podrška koju smo kolega Mićunović i ja dobili od građana i iz NVO sektora, to je podrška da se taj proces do kraja dekonstruiše. Ovdje niko ne očekuje da ćemo se mi naći u Savjetu jer je to politička većina već demonstrirala, nama je cilj da dekonstruišemo proces i da se izborimo za poštovanje zakona i priliku u budućnosti da budemo dio koji može da pomogne unapređenju Javnog servisa jer svi smo zainteresovani za to”, ističe Nikolić.
Ona objašnjava da je RTCG selektivno daje informacije i da ne otvara teme od javnog interesa, koje su pune kontroverzi.
“Političarima je najvažnije da oni budu zastupljeni ja RTCG, a sve ostalo apsolutno nije važno. Nije im važno što se ne poštuju institucije, presude sudova, što se loše upravlja, što slušamo zaposlene pod kolikim su pritiscima, i one koji se sindikalno angažuju i one koji se usude da pokažu integritet, vidjeli smo oje se teme od značaja ne otvaraju. Na primjer, sada je bio non paper EK, a na RTCG nijesmo mogli da vidimo dio koji se odnosi na Javni servis”, kaže Nikolić.
Od kako je problematizovan način imenovanja članova Savjeta, ta tema se nije našla na samom Javnom servisu.
“Javni servis bi te kontroverze o sebi morao da otvori, ako ne u programima, onda bar na sjednicama Savjeta. Treba nam dijalog o svim pitanjima koji ozbiljno opterećuju tu medijsku kuću. Od poštovanja zakona, preko transparentnosti rada i međuljudskih odnosa do samog programa i uređivačke politike”, smatra Nikolić.
